Ali na povratku kući desilo se nešto čudesno, sigurno se sećaš erupcije vulkana na Islandu?
Sećam se, kaže Fvonk, strašne su sile bile ne delu.
Bogami jesu, kaže Jens, zastrašujuće sile, ali obo što je bilo tako blagosloveno oko te erupcije bilo je što se pepeo rasprišio po atmosferi tako da avioni nisu mogli leteti, i to je bilo kao poručeno, osetio sam, da, znaš li šta sam osetio, Fvonk, osetio sam da su mi molitve uslišene, da ima nečega tamo gore, neke sile, ne znam, ovoga ili onoga, što me je videlo i razumelo, tako je lepo biti viđen, i tako je fantastično kada se stvori prostor u kome se niko inače ne bi našao. Trebalo bi da čovek bude na nekom drugom mestu, ali biva sprečen i onda se stvara poseban prostor, koji u suštini ne postoji, razumeš li, i u tom prostoru čovek je potpuno slobodan, potpuno i savršeno slobodan.
Razumem, kaže Fvonk.

Autor: Erlend Loe