...znanje u nekoj tački počinje da te ograničava, a neznanje - nikad.
Marko ŠelićTags: knowledge
Postade mi jasno da ono što živi ne mora sa sobom imati i dušu. I da nešto može imati dušu, čak i ako nije živo.
Marko ŠelićA onda sam izašao da prošetam po ulici u kojoj živim. Hm. Sivo je. Presivo.U Beogradu. I u Paraćinu. I ništa, tu smo, svi smo tu: nismo odabrali kao Lindo, nismo ni kao Zlakušani. Čovek se zapita kako se to onda zove, to što mi biramo da živimo: beskrajna hrabrost ili beskrajni kukavičluk? Čini mi se, Hamlet je poreklom bio iz naših krajeva.
Marko ŠelićTags: beograd hrabrost kukavičluk marko-Šelić marčelo paraćin
Duhovno bogat čovek neretko pokazuje šustinski prezir prema materijalnom. Međutim, malo koji materijalista pokazuje prezir prema duhovnom - iako ga poprilično prezire. Postoji u njih izvesna svest o tome da produhovljeni nikad ne dolazi u opasnost da bude nazvan glupanom zbog nepoštovanja prema materijalnom, ali zato obrnuto uvek važi.
Marko ŠelićTags: marčelo duhovno materijalno
Bilo, jeste i biće dokle god stojim i dalje giljam do kraja, do cilja do dogorenja fitilja,čizme od sedam milja. (De Facto)
Marko ŠelićTags: život marčelo de-facto upornost
Sve uspomene sa kaputa stresi, samo budi to što jesi, tu gde si, šta god da se desi ti budi ok. I nikad ne saznaj kako to boli kad nekoga voliš, a mrziš; kad mrziš, a voliš i lomiš se da izdrziš. Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati mene, moja lutanja, maštanja i sanjanja, i znati da ih prati. I ko zna, možda jednom nađeš me - tamo gde prestajem ja gde počinješ ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi. Ali srešćeš samo stranca, slučajnog prolaznika i pogled leden,
iako te je taj neznanac nekada voleo više od sebe. (Jedan)
Tags: ljubav marčelo jedan raskid
Kad si mali malo fali da od sreće odlepiš, al' ti malo fali i da se totalno zaslepiš. (De Facto)
Marko ŠelićTags: sreća marčelo de-facto privid
...A onda sam se sapleo o to „pobeći”. Kad odeš, bežiš; kad bežiš, smatraš sebe slabijim. Kad se smatraš slabijim, ili uzmeš da ojačaš ili će tvoj život uvek biti nekakvo bežanje. I onda mi sine: sve je do ugla kamere. Ako si pesimista, uvek ćeš da nađeš nekog tužnog violinistu što svira rekvijem boljem sutra i demaskira ga u „malo sutra”. Uvek ćeš da nađeš ubedljiv dokaz da smo propali i da ništa ne vredi ni trud, ni talenat, ni vera u svoju zemlju. Ali, sa druge strane, ako gurneš ruku u gaće i napipaš ono ispod falusa, naći ćeš ne samo žargonski sinonim za hrabrost, nego i sidro koje će te zadržati ovde. Lakim pogledom oko sebe, videćeš ljude koji su uspešni i vredni svojoj zemlji, a nisu lopine. Samo ako si voljan da tako usmeriš kameru. Sve se bira. Ja sam tada odabrao tako, i nikad više nisam razmišljao da odem. (...) I dalje mi je žao prosjaka s violinom, ali sam uveren da takav postoji i u Americi.
Marko ŠelićTags: marčelo amerika prosjak siromaštvo srbija violina
Ne uklapam se u jebeni ram! Kad se smejem - smejem se sa svima, kad plačem -plačem sam. (Reč na reč)
Marko ŠelićTags: ram marčelo plač psovka smeh uklapanje
Kažu da su oči ogledalo duše, ali to nije istina. Oči su ogledalo onoga u koga gledaju. Otuda tebi verovatno svi ljudi izgledaju dobroćudno: oči im nisu iste kao inače onda kada gledaju u tebe. Ti si od onih što teško uče da ljudima to ipak nisu uobičajene oči.
Marko ŠelićTags: oči
Page 1 of 3.
next last »
Data privacy
Imprint
Contact
Diese Website verwendet Cookies, um Ihnen die bestmögliche Funktionalität bieten zu können.