Bilo mi je lijepo, bio sam gotovo srećan. Zurio sam u blistavu vodu, satima, i puštao da mi preko ruke prelazi obli talasić, dragajući me, kao da je živ stvor. I to je bilo sve što sam htio, sve što sam želio.

“Živi što ljepše, ali tako da te nije stid. I radije pristani da te Bog pita: za…”

“... ono što se ne može objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe može…”

“Mirišem je kao cvijet: miris čist i drag. I znam da mogu sve u životu, s njom. …”

“Sve sam to ja, isitnjen, sav od komadića, od odsjaja, probljesaka, sav od sluča…”