Svetla su bila nepersonalna forma života. u restoranu "Zagreb" stolice su bile složene na stolovima. noge stolica su - u karnevalski obrnutom svetu - upirale u tavanicu. Crvena slova robne kuće "Beograd" padala su niz fasadu. Manekeni u "Centrotekstilu" su stajali u Anubisovom polukoraku. Nisam znao da li je svet prerušen ili mu je ovo pravo lice ? Noćni Beograd je postao magičan. Mesec se obliznio, nebesa su postala mnogostruka. Vazduh je bio lak za udisanje. Da je umesto mene tim ulicama šetao čarobnjak iz Drohbiča, on bi primetio da je nebo pokazivalo "sve nove slojeve svetla, preseke bledozelenih stena noći, plazmu prostranstva, tkivo noćnih maštanja."

Časovničarska radnja bila je puna štrecanja sekundara, puna vremena.

Author: Vladimir Pištalo