Znam da ja nisam u svemu samo čovek. I sad sam upotrebljen tek uz put.
Nevolja je u tome šo ne znam kako da prepoznam
gde sam udešen tako neverovatno nesrećno
da upetljavam sebe u pretakanje večnosti u večnosti
svemu pristajem da sam posuda,
da sam ram koji obmanjuju da je ikona,
da sam ikona koju varaju da je boja,
da sam boja kojoj predskazuju da je smisao,
i da sam smisao koji, na kraju, ne zna se šta je.
Author: Miroslav Antić
