Pa još se uopšte nisam privikao ovom svetu, koji mi se čini dobar. Šta ću u nekom drugom ? Tako bih rado ostao među značenjima koja sam zavoleo, pa ako se već nešto mora promeniti želeo bih da bar smem živeti među psima, koji imaju srodan svet i iste stvari.
Rainer Maria RilkeTags: rilke zapisi-maltea-lauridsa-brigea
O, kakve li srećne sudbine; sedeti u tihom sobičku nasleđene kuće među samim mirnim, ukorenjenim stvarima, i slušati kako se napolju u svetlozelenoj bašti okušavaju prve senice, i u daljini seoski sat. Sedeti i gledati toplu prugu popodnevnog sunca i mnogo znati o minulim devojkama i biti pesnik. I misliti da bih i ja postao takav pesnik da sam negde mogao stanovati, negde na svetu, u jednom od mnogih zaključanih letnjikovaca o kojima se niko ne stara. Trebala bi mi jedna jedina soba (svetla soba u zabatu). Živeo bih tu unutra sa svojim starim stvarima, porodičnim slikama, knjigama. I imao bih naslonjaču i cveće i pse i čvrst štap za kamenite staze. I ništa drugo. Samo jednu knjigu povezanu u žućkastu kožu boje slonovače sa starom cvetastom šarom na unutrašnjoj strani korica Č u njoj bih pisao. Mnogo bih pisao, jer bih imao mnogo misli i uspomena na mnoge.
Ali drukčije je ispalo, Bog će znati zašto. Moj stari nameštaj truli u ambaru u koji mi je bilo dozvoljeno da ga ostavim, a ja sam, jeste, Bože moj, ja nemam krova nad sobom i kiša mi pada u oči.
Tags: zapisi-maltea-lauridsa-brigea
Ponekad prolazim pored malih radnji, recimo u rue de Seine. Trgovci starim stvarima ili mali knjižarski antikvari i prodavci bakroreza, prepunjenih izloga. Niko nikad ne ulazi kod njih, oni očigledno ne prave poslove. Ali kad čovek pogleda unutra, vidi ih kako sede, sede i čitaju, bezbrižni; ne brinu se za sutra, ne strahuju za uspeh, imaju psa koji sedi pred njima, dobro raspoložen, ili mačku, koja tišinu čini još većom idući duž nizova knjiga i prevlačeći dlakom preko njih, kao da briše imena sa hrptova.
Ah, kad bi to bilo dovoljno : želeo bih ponekad da kupim takav prepun izlog i da sa psom sednem iza njega na dvadeset godina.
Tags: rilke zapisi-maltea-lauridsa-brigea pariz
To što se moja peć opet zadimila pa sam morao da iziđem, to zaista nije nikakva nesreća. Što se osećam klonuo i prehlađen, nema nikakva značaja. Što sam celog dana hodao po uličicama, to je moja sopstvena krivica. Mogao sam i da isto tako sedim u Luvru. Ili ne, to nisam mogao. Onde ima izvesnih ljudi koji žele da se greju. Oni sede na somotskim klupama, a noge im kao velike prazne čizme počivaju jedne pored drugih na ogradama radijatora. To su izvanredno skromni ljudi, zahvalni kad ih trpe sluge u tamnim uniformama sa mnogim ordenjem. Ali kad stupim unutra, oni se smejulje. Smejulje se i malo klimaju glavom. A onda, dok idem tamo-amo ispred slika, zadržavaju me u očima, stalno u očima, stalno u tim promešanim, slivenim očima. Bilo je, dakle, dobro što nisam otišao u Luvr.
Rainer Maria RilkeTags: rilke zapisi-maltea-lauridsa-brigea pariz luvr
Ah, Malte, mi tako koračamo kroz život i čini mi se da smo svi rasejani i zabevljani i da ne obraćamo pažnju kako valja da koračamo. Kao da pada zvezda, a niko je ne vidi i niko nije ništa poželeo. Nemoj nikad zaboraviti da nešto poželiš, Malte. Želeti, od toga nikad ne treba dići ruke. Verujem da nema ispunjenja, ali ima želja koje dugo traju, celoga života, tako da se ispunjenje zacelo ne bi ni moglo dočekati.
Rainer Maria RilkeTags: rilke zapisi-maltea-lauridsa-brigea
Mora biti da je to bilo jedno od onih ranih jutara kakvih ima u julu, sa onim mladim, odmornim časovima u kojima se svuda dešava neka vesela nepromišljenost. Od miliona malih pokreta koji se ne mogu potisnuti sklapa se mozaik najubeđenijeg postojanja; stvari trepte jedna u drugu i van sebe u vazduh i njihova svežina čini senku jasnom i pretvara sunce u lagan, duhovni sjaj. Tada u bašti nema ničega što je glavno; sve je svuda, i čovek bi morao biti u svemu da ništa ne bi propustio.
Rainer Maria RilkeTags: rilke zapisi-maltea-lauridsa-brigea
Bilo je to u Veneciji, u jesen, u jednom od onih salona u kojima se tuđinci prolazno okupljaju oko domaćice koja je tuđinka kao i oni. Ovi ljudi stoje unaokolo sa svojom šoljom čaja i ushićeni su kad god ih neki vični sused hitro i krišom okrene prema vratima da im se došapne neko ime koje zvuči venecijanski. Oni su spremni na najfantastičnija imena, ništa ih ne može iznenaditi; jer ma koliko inače bili štedljivi u doživljavanju, u ovom gradu se nonšalantno predaju najpreteranijim mogućnostima. U svom običnom životu oni neprestano brkaju izvanredno sa zabranjenim, tako da se očekivanje čudesnog, koje sad sebi dozvoljavaju, javlja na njihovim licima kao grub, raspustan izraz. Što im se kod kuće samo za koji trenutak dešava na koncertima ili kad su sami s nekim romanom, to oni pod ovim laskavim okolnostima izlažu svačijem pogledu kao opravdano stanje. Kao što, sasvim nepripremljeni, ne shvatajući opasnost, dozvoljavaju da ih gotovo smrtonosna priznanja muzike nadraže kao telesne indiskrecije, tako se, ni najmanje ne savladavši postojanje Venecije, predaju nagradi koju pruža nesvestica u gondolama. Ne više skorašnji bračni parovi, koji su tokom celog putovanja izmenjivali samo reči pune mržnje, tonu u ćutljivo podnošenje; muža obuzima prijatan umor njegovih ideala, dok se ona oseća mlada i tromim domaćima podsticajno klima glavom, s osmehom kao da su joj zubi od šećera pa se neprestano tope. A kad se posluša šta govore, ispada da putuju sutra ili prekosutra ili krajem nedelje.
Tu sam, dakle, stajao među njima i radovao se što neću otputovati. Ubrzo će zahladneti. Meka, kao opijumom uspavljujuća Venecija njihovih predrasuda i potreba nestaće sa ovim somnolentnim strancima, i jednog jutra će se pojaviti ona druga, stvarna, budna, do prskanja krta, nimalo nastala u snovima : ona usred ništavila na potonulim šumama željena, s mukom postignuta i najzad toliko potpuno postojeća Venecija. Očvrslo, na najneophodnije ograničeno telo, kroz koje je i noću budni arsenal slao krv svoga roda, i prodoran duh ovoga tela koji se neprestano širi i koji je bio jači od mirisa aromatičnih zemalja. Sugestivna država, koja je so i staklo svoje bede menjala za blaga naroda. Lepa protivteža sveta, koja je sve do svojih ukrasa puna latentnih energija što su se granale u sve tananije živce - : ova Venecija.
Tags: rilke venecija zapisi-maltea-lauridsa-brigea
Page 1 of 1.
Data privacy
Imprint
Contact
Diese Website verwendet Cookies, um Ihnen die bestmögliche Funktionalität bieten zu können.