Mora biti da je to bilo jedno od onih ranih jutara kakvih ima u julu, sa onim mladim, odmornim časovima u kojima se svuda dešava neka vesela nepromišljenost. Od miliona malih pokreta koji se ne mogu potisnuti sklapa se mozaik najubeđenijeg postojanja; stvari trepte jedna u drugu i van sebe u vazduh i njihova svežina čini senku jasnom i pretvara sunce u lagan, duhovni sjaj. Tada u bašti nema ničega što je glavno; sve je svuda, i čovek bi morao biti u svemu da ništa ne bi propustio.

Auteur: Rainer Maria Rilke