Ako hoćeš da budeš srećan jedan dan", kaže stara poslovica iz Gruzije, "onda se dobro napij! Ako želiš da budeš srećan godinu dana, zaljubi se u lepu ženu. Ali, ako hoćeš da budeš srećan celog života, onda pij dobro vino sa starim prijateljima!"
- Možda se sreća sastoji u tome da na vreme prestanemo sa trkom za srećom? Da stignemo do života pre no što nam lekari zabrane pušenje, alkohol, hranu, kupanje, sunčanje i ljubav?
Profesor, naime, nije bio sklon da deli mišljenje humanista kako ljubav oplemenjuje. Ona je teška kao bolest, i kada čovek ima sreće da je preživi, zauvek mu ostaju ožiljci koji probadaju u određeno vreme; pri pomenu nekog imena, u nekom bledom predvečerju, uz muziku koju smo nekada zajedno slušali, čak i pri letimičnom pogledu na ulični sat pod kojim smo se sastajali...
Momo Kapor- Biografije opterećuju! Kada postane suviše poznato, isuviše obeleženo kao imidž, možeš da budeš sigurna da se jedno lice već izlizalo od upotrebe. Čovek se, naime, hteo ili ne hteo, poistovećuje sa javnom predstavom o sebi i počinje da se ponaša kao bronzani spomenik koji hoda. Pogledaj, na primer, značajne ljude za vreme službenog ručka! Pogledaj kako dostojanstveno žvaću, razgovaraju, odlaze u klozet, kao da čine nešto neverovatno važno! Poverovali su da su neophodni. A to, veruj mi, nije niko!
Momo Kapor- Vidite, draga moja - rekao je drugarici Mitrović - svet je danas isuviše slojevit da bi se mogao obuhvatiti ili objasniti samo jednom ideologijom, ma koliko ona bila napredna, avangardna i svespasavajuća... Hteli mi to ili ne, možemo reći da živimo u doba krize ideologije. Naravno, lako ćete pronaći opravdanje za bilo koju tezu koju želite da dokažete, ali to ne znači apsolutno ništa! Tačnije, to samo znači da ste sami sebe onemogućili za sveobuhvatnije i slobodnije shvatanje života. Možete li da me pratite? - a hteo je da joj kaže: mora da Vas je strah da malo živite izvan neke ideje, makar i polovne; kada ste izvan čvrstog sistema mišljenja, koji Vam poklanja kakvu-takvu sigurnost (umesto proteze), kao dobro poznati nameštaj u sobi, bez obzira što su ormari toliko veliki da zaklanjaju prozore i vrata, i što nema izlaza iz te sobetine-klopke - ipak imate osećanje da niste sami, da smelo koračate okruženi istomišljenicima prema zajedničkom cilju...
Momo KaporGleda život koji je pun ravnodušnih lica - te gomile besmislenog, ničim neoplemenjenog mesa, što se hrani, ždere, peva i razmnožava, postajem li jedan od njih?
Momo KaporSvakoga dana pronalazio bi po koju zaboravljenu Uninu stvarčicu, iz koje bi ga nasmešeno gledale njene srneće oči. Kada je jedanput istresao madrac, pronašao je tri ukosnice, napukli češalj sa srebrnim zvezdama, četvrt čokolade punjene kokosom i do pola popušenu kutiju "Marlboroa". U kupatilu je otkrio ljubičasti ruž za usne i vatu. Fetišista! Je li to sve što ostaje posle ljubavi? I šta, uopšte, ostaje posle nje? Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju? Čaše sa ugraviranim monogramima ukradene u "Esplanadi". Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše, i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka "?" i začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima. Posle ljubavi ostaje rečenica: "Divno izgledaš, nisi se ništa promenila..." I: "Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona." I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi. Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre: "Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena..." Ušao je u amfiteatar i kazao: "U našoj avangardi..." Poslala mu je poljubac. Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak - spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž. Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: "Ja ću prva u kupatilo!" - i pitanje: "Zar nećemo zajedno?" Ovaj put, ne. Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne. Posle ljubavi ostaje laka uznemirenost kad u prolazu udahnem "Cabochard" na nekoj nepoznatoj, crnomanjastoj devojci. Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikog u blizini. Fotografije snimljene u automatu, taksisti koji nas nikada nisu voleli ( "Hvala što ne pušite!" - a pušili smo), i cvećarke koje jesu. Posle ljubavi ostaje povređena sujeta. Metalni ukus promašenosti na usnama. Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene. Posle ljubavi, ne ostaje ništa. Sranje...
Momo KaporДа речем, че съм обикновен човек, въпреки че това не е съвсем точно: няма обикновени хора. Но историята не ми е отредила някаква особена роля, нито пък, успокоявам се, е имало условия за такова нещо. Никога не съм драпал за ня- какво изключително място в живота. Това може би е после- дица от вродената ми срамежливост и стеснителност, а мо-
же би и работа на домашното ми възпитание (израсъл съм в скромно чиновническо семейство) , при това никога не съм командвал други, нито пък това ме е привличало. Но затова пък други са ме командвали! По време на двайсетгодишната си служба смених над сто шефове, секретари, началници, помощници и директори. Те бяха какви ли не. Търпеливо чаках да се уморят малките тирани от властването и да из- чезнат от моя живот. Само каква наивност! Понякога и до- чаквах това (умираха или биваха свалени от длъжност), но, уви, наследяваха ги тозчас някакви млади, подобни на тях, бодри и отпочинали – жадни за власт и могъщество. Колко- то и да е незначително – господството няма край! Сякаш ми биваше по-добре с онези, предишните. Първо, биваха зна- чително по-възрастни от мене, освен това, много от тях с времето бяха затлъстели, натежали, уморили се от властва- не, станали някак си тромави и дори добродушни, защото се бяха уверили, че не желая да им отнемам поста. Трябваше, значи, да чакам и техните наследници да се наядат, да под- редят апартаменти и къщи, да изженят децата и най-накрая да мирясат... Но аз имам само един живот! А той далеч не е толкова дълъг, че да изтрае, докато се изредят всички онези, които са жадни за власт. Би било наивно да се вярва, че вла- стта – тази прастара подправка на историята – ще изчезне в някоя канцелария само затова, че са измислени електричес- ките пишещи машини, та кореспонденцията на шефовете вече не се преписва с подострено гъше перо от Гоголевия колежки секретар от четиринайсети чиновнически клас, а това вече извършва електронна машина IBM.
Естествено, и вкусът на властта се е пренесъл днес в някакъв друг плод, получен след кръстосване на научна ос- нова: трудно е да се познае, както отровната ябълка в ръцете на дъртата вещица, наета от Снежанкината мащеха, за да се отърве от красивата си завареничка.
Разбрал това, опитах се да се свра в някаква своеобраз- на черупка, в малките си следобедни удоволствия (от три до седем) , приел доброволната мимикрия на така наречения "малък човек", макар че, дори и случайно, никога не съм се чувствал малък! Наивно вярвах, че въпреки всичко е въз- можно да се запази някакъв таен личен живот, до който другите няма да имат достъп. Добре. Ще отработя половината от деня от седем до три, ще изпълня послушно всичко, което се изисква от мене, но там, където отивам след това – там най-после ще бъде така, както на мене ми се иска. Вятър и мъгла!
В началото, докато човек е още млад, има чувството, че работата в канцеларията, в която случайно се е озовал, е временна. Колко време има пред него! Ако някой му каже тогава, че всички години до пенсия ще прекара в плесеняса- лата стая, на седмото бюро вляво от вратата, с още деветима нещастника, или няма да повярва, или тозчас ще се обеси. А ето че мнозинството от хората по градовете така дочаква старостта си. Какво ги задържа ли? Надеждата, че някой ден все пак ще се измъкнат. А и тогава, когато човек, престане да таи каквато и да е надежда относно себе си, остава му надеждата, че все пак децата му ще се измъкнат. А това все
още е нещо! Но идва миг, в който човек неочаквано се запи- тва: с какво изобщо се е провинил, че да бъде осъден на толкова дълга каторга? Какво е прегрешил, пред кого е тол- кова виновен, че през всички тези години да страда заради неизвестен грях?
От друга страна, остава му все по-малко време за онова малко тайно убежище. И когато се добере до него, някаква горчивина започва да трови тази трудно извоювана, скриш- на свобода – тайното скривалище не му предлага повече ни- какво удоволствие.
Децата, заради които уж се е жертвал, вече са порасна- ли и си имат своите грижи. Едно по едно заминават от къ- щи, в живота, без да забележат нашите жертви. Чувстваме, че напразно сме се бъхтили. Можели сме да бъдем това или онова, можели сме всичко, а сме се съгласили на порядъч- ност, послушание – на доброволна посредственост!
Още от малък обичах книгите и дружах с тях. Колко пъти покойната ми майка (Бог да я прости!) издърпваше от ръцете ми някой роман, та дори отвърташе и крушката, само и само да престана да чета! По-възрастните жени по онова време вярваха, че от четене се развалят очите, без да мислят колко се разваля целият човек, когато изобщо не чете! За какво са му тогава здрави очи?
И така, винаги със себе си на работа мъкнех по някое книжле. Видели, че се възползвам от всеки свободен момент да прочета нещо, колегите ми от канцеларията често се обръщаха към мене за съвет пред някой празник или нечий рожден ден кои книги да купят и къде ще ги намерят по-евтини. Знаех всички места из града, където на половин цена могат да се намерят още нови издания. Тъй като всички чудаци, които обикалят антикварните книжарници, се сближават след време, докато прехвърлят купища книги с надеждата, че случайно ще се натъкнат на нещо уникално, не ми беше трудно да си спечеля известен авторитет в този горе-долу затворен кръг и да се запозная с много хора, които живеят от книгата. Толкова се специализирах в тази работа, че успявах да изровя редки нещица, печатани още преди войната, които след това изобщо не са препечатвани, да предугадя изтеглянето на някои издания, а няколко пъти дори и да купя по два-три екземпляра от книга, която час по-късно биваше забранена и конфискувана от книжарницата.
« first previous
Page 2 of 4.
next last »
Data privacy
Imprint
Contact
Diese Website verwendet Cookies, um Ihnen die bestmögliche Funktionalität bieten zu können.